Srpski
  • Srpski
  • Crnogorski
  • Hrvatski
  • Bosanski
  • Engleski
Korektne cene & brza kupoprodaja

Električna vozila

Objavljeno : Subota, 14. 03. 2015. - 00:00

Nedavno je svetom auto industrije odjeknula vest kako je jedna britanska proceniteljska kuća, posebno specijalizovana za polovna vozila, izračunala da će vrednost EV-a, odnosno električnih vozila, kroz određeno vreme korišćenja pasti i do 90%. Razlog za takav zaključak prvenstveno leži u opadanju kapaciteta njihovih, za sada suviše skupih baterija. Teško da će uspeti prva generacija električnih vozila da stvori svoje tržište polovnih automobila zbog preniske konačne vrednosti. Zbog toga, postavlja se pitanje kako će to saznanje uticati na njihovu prvu kupovinu uopšte?

Gubitak vrednosti je normalna stvar

Kada je reč o konvencionalnim automobilima na većini zapadnih tržišta, kojima se mi trudimo pripadati, smatra se da novi automobil izgubi i do 20% vrednosti onog trenutka kada prvi put, još na parkiralištu salona u kojemu ste kupili vozilo, okrenete ključ. No, u ovom trenutku, nedugo pre lansiranja prvih električnih automobila za veliko tržište, na primer Nissanovog Leafa, pažnju moramo usmeriti i na EV-e. Naime, električna vozila bi kroz pet do deset godina trebalo da postanu uobičajen prizor na svim svetskim saobraćajnicama.

Neki će reći kako je još uvek prerano govoriti o tržištu polovnih električnih vozila s obzirom da trenutno još uvek nema dovoljno istih da bi se tržište moglo formirati te kako bi sada postavljene teze mogle biti poprilično pogrešne za par godina. Doduše, jako je važno već danas razmišljati o takvim stvarima, jer bi se na prvim utiscima, mišljenjima i iskustvima kupaca gore spomenutog spomenutog Leafa, kojeg u ovom slučaju uzimamo kao primer, mogle formirati određene tendencije koje će uticati na poželjnost i potražnju prema budućim električnim vozilima.

Ukratko o EV-u

Električno vozilo je pokretano električnom energijom, a ne sagorevanjem goriva. Prema svojoj konstrukciji ono je ustvari znatno jednostavnije od konvencionalnih automobila pokretanih motorima sa unutrašnjim sagorevanjem, uprkos tome ona će, barem u početku, biti dosta skuplja.

Dakle, uprkos izostanku većih pogonskih mašina, spojnice, prenosa u današnjem smislu reči i sličnih komponenti, električni pogonski sklopovi, a posebno njihove baterije će cenu ovih automobila povisiti do većini današnjih kupaca neprihvatljivog iznosa. Naime, reč je o baterijama visokog kapaciteta čija je trenutna tehnologija izrade takva da same baterije, a samim tim i automobile u koje se one ugrađuju, čini zaista preskupu.

Skupe baterije, glavni razlog rapidnom smanjivanju vrednosti

Upravo su te baterije i glavna prepreka za nižu stopu smanjenja vrednosti polovnih električnih vozila. Tako je to, barem prema sadašnjim, još uvek ograničenim tržišnim iskustvima. Sosedovanje električnog vozila se trenutno može činiti super idejom, no ona se brzo može pretvoriti u noćnu moru onog trenutka kada odlučite prodati vaš polovni automobil.

Prvi koji je upozorio na takav scenario je britanski Glass Guide čije je istraživanje pokazalo ono što proizvođači automobila uveliko znaju. Govorimo o činjenici da je budućim vozačima električnih automobila puno isplativije iznajmljivati ga, tojest uzeti u lizing nego kupiti. Razlog je, prema Glass 's Guideu taj što će električni automobil u pet godina korišćenja i bez posebnog garancije, spasti na svega 10% svoje prvobitne vrednosti, dok će neverovatnih 90% biti izgubljeno. Kada je reč o bateriji, njen kapacitet će se, u zavisnosti od načina vožnje, u tom periodu smanjiti za 20 do 30 posto.

Šta to znači na primeru Nissanovog Leafa?

Uzmimo, zbog lakšeg računanja, kako će Leaf u Evropi koštati oko 30.000 Eura, bez poreskih olakšica koje će se primenjivati u raznim zemljama. Većina te cene opada na baterije jer prosečna cena proizvodnje svakog kilovat sata baterije trenutno iznosi između 700 i 800 Eura. Dakle, cena łefove 24 kV-satne baterije iznosi između 16.800 i 19.200 Eura, tojest više od polovine cene celog automobila. Uzgred, recimo i kako u Glass'su procenjuju da će životni vek tih baterija biti nekih oko 8 godina.

Prema nekim istraživanjima, do značajnijeg smanjivanje cene izrade baterija doći će tek oko 2020 kada možemo očekivati da će iste stajati između 200 i 400 evra po kilovat satu, što znači da će Leaf tada koštati između 4.800 i 9.600 Eura. Dakle, ukoliko bi se neko odlučio za kupovinu Leafa, na primer, 2018. imao bi dva moguća izbora - kupiti novi automobil za oko 18.000 Eura, bez poreskih olakšica, ili polovni za ... Koliko bi to koštalo, tačno? E to je dobro pitanje, jer je sada teško proceniti koliko će dosadašnji vlasnik izgubiti kada ga bude prodavao. Ali, o procentima možemo raspravljati.

Možemo reći kako se poreske olakšice najverovatnije neće primenjivati na polovnim električnim vozilima što bi značilo da će prodavac u startu morati da smanji cenu za oko 20% (toliko bi naime trebalo dobiti kupci novog Leafa). Nakon toga moraće uračunati 20-30% smanjenje vrednosti zbog pada kapaciteta baterije kroz period od 5 godina (s tim da baterija neće vredeti gotovo ništa po isteku garancije). Nadalje, 40 do 60% će se morati odbiti zbog pada cene proizvodnje novijih baterija.

Dakle, koja će biti cena polovnog Leafa? To niko ne može znati, no Glass 's procenjuje kako će današnji kupac Leafa 2015. isti moći prodati za oko 3.000 Eura.

Pa, gde smo onda?

Zaključujemo da će svaki Leaf verovatno imati samo jednog vlasnika,prvog, kojem se neće isplatiti prodavati svog Leafa. Tako i prva generacija električnih vozila neće biti u mogućnosti da stvori tržište polovnih automobila. Drugim rečima, formiranje ovog tržišta će se moći dogoditi tek kada se normalizuje cena izrade baterija. Dok god se to ne desi teško je zamisliti da će neko moći prodati polovno električno vozilo i da bude zadovoljan postignutom cenom, posebno je tome tako kod onih vozila koja će prevaljivati veliku kilometražu, tojest gde će se kapacitet baterija dodatno smanjiti.

Treba li onda kupiti električno vozilo?

Zaista je danas teško dati preporuku za takav potez. Sa jedne strane bi trenutna cena struje za svaki pređeni kilometar i očekivani niži troškovi održavanja mogli rezultovati znatnim uštedama koje će nadoknaditi izgubljenu vrednost polovnog vozila prilikom prodaje, no pitanje je hoće li je u potpunosti nadoknaditi.

Takođe, pojedini proizvođači su već najavili mogućnost iznajmljivanja baterija i konstrukciju automobila koja bi dopuštala njihovu laku i znatno bržu izmenu. Na primer, zameniti praznu bateriju punom na benzinskoj pumpi, odnosno ćelijama za izmenu u vremenu koje je inače potrebno za punjenje rezervoara goriva. Naravno, ni to nije besplatno, no moglo bi rezultovati drugačijom situacijom kada je reč o vrednosti polovnih EV-a.