Srpski
  • Srpski
  • Crnogorski
  • Hrvatski
  • Bosanski
  • Engleski
Korektne cene & brza kupoprodaja

Krađa na gorivu

Objavljeno : Nedelja, 24. 04. 2016. - 19:08

Neko već duže vreme u Srbiji krade na gorivu. Da li je to država ili naftaši? Očigledno i jedni i drugi. Naftaši se uvek pravdaju sa povećanjem akciza od strane države, a država prebacuje lopticu naftašima i optužuje ih da neće da spuste cene. U celoj priči jedino ko ispašta je običan kupac naftnih derivata.

Imajući u vidu da je cena nafte na svetskom tržištu bila pala na približno 32 dolara po barelu nafte. Svuda u svetu se očekivao pad cene naftnih derivata.
Međutim to nije bio slučaj i u Srbiji. Neko će reći jeste bio pad cene ali ne kao i kod komšija u regionu. Tako su građani istočne Srbije, preko Drine išli u komšiluk da sipaju jeftinije gorivo.
Tada je cena litra benzina u BIH bila svega 0,77 evrocenti dok je u Srbiji cena litra benzina iznosila približno 1,2 eura.

Zašto je razlika u ceni po letri benzina u Srbiji i u BIH bila skoro 0,5 evrocenti?

Nis pumpa u Srbiji i u BIH
Razlika sa početkom pada cene nafte. Nisova pumpa u Srbiji levo i Nisova pumpa u BIH desno

Uradili smo retrospektivu da pronađemo odgovor na ovo pitanje i ne samo na to već i na to zašto smo imali najvišlju cenu naftnih derivata u regionu?

Sa više srpskih portala naišli smo na slične tekstove i došli do zanimljivih odgovora.
Naime tada je udruženje naftaša, kad su bili upitani kad će pasti cena goriva kod nas, odgovorili da pojeftinjenja ne treba da očekujemo pre marta.
Jedan od razloga ili možda samo izgovora zašto cena goriva ne može da padne odmah bio je povećanje akcize od nove godine od strane države Srbije.

Zvaničan odgovor Milana Rakića iz udruženja naftaša Srbije za "Blic" je bio sledeći: " Potencijalni pad cena goriva neutralisan je povećanjem akcize.Problem je što
državni nameti u maloprodajnoj ceni goriva učestvuju sa preko 50 odsto. Cena sirove nafte na svetskoj berzi čini tek jednu trećinu, a to znači da svako pojeftinjene na svetskom tržištu može da se odrazi
samo na taj manji deo. Zato se u Srbiji može očekivati pad cene za najviše tri dinara."

Udruženje naftaša Srbije

Još jedan od zanimljivih odgovora ili izgovora koji su tada za "Blic" dali iz udruženje naftaša bilo je da nove cenovnike ne treba očekivati pre marta, jer se promene na svetskom tržištu kod nas osete sa odloženim dejstvom od 30 do 60 dana.

Iz cele ove priče je izvučen jedan zaključak, Srbija kasni za celim svetom bar 30 do 60 dana ali ne kasnimo samo toliko za svetom već i sa državama u regionu ( Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Makedonija, Bugarska, Rumunija, Mađarska, Albanija ).
Jer sve države iz regiona su uspele da isprate pad cene nafte na svetskom tržištu, u roku manjem od 10 dana.

Sledeći zaključak koji su u tom trenutku nametnuli predstavnici naftaša Srbije, bio je, sve i da se spuste cene goriva biće svega 3 dinara po litri jer su akcize veće.
Možda su hteli da kažu i da vam spustimo cenu goriva ništa vam to ne znači spustićemo samo za 3 dinara tako da vam je svejedno spustili sad ili za 30 do 60 dana.

Udruženje naftaša Srbije

Nameće se pitanje, zašto cena goriva nije mogla da isprati cenu nafte na svetskom tržištu bez zakašnjenja od 30 do 60 dana?
I zašto cena gorva bi pala samo 3 dinara ako je cena sirove nafte na svetskom tržištu pala za skoro 10 dolara od početka 2016. godine?
Jel možda država digla akcize na približnih 10 dolara koliko je pala cena sirove nafte pa naftaši nisu imali razloga da spuste cenu?

Ne!!! Nije ništa od ovoga. Naime država jeste podigla akcize, i akciza sada za benzin iznosi svega 52,5 dinara dok je prethodna akciza iznosila 50 dinara, dakle akzie na nafte derivate su dignute u proseku za svega 4 dinara.
Što će reći da naftaši nisu imali nikakva opravdanja da ne spuste cenu goriva.

Opet sa druge strane medalje, zašto je držva Srbija odlučila da digne akcizu na gorivo?
Očigledno i da državni vrh veoma pomno prati ekonomske i tržišne promene u svetu. Pa su predvideli pad cene nafte na svetskom tržištu i odregovali krajnje adekvatno, u maniru svake valadajuće politike na sceni u Srbij.
Podigli su namete, a onda je ministar enrgetike Aleksandar Antić apelovao na naftaše u zemlji da odreguju na pad cene nafte.

Miroslav Antić

Veoma zanimljiv potez vlade priznaćete. Oni su digli namete u samoj ceni u gorivu a onda traže od naftaša da ih spuste. Malo čudno, zar ne?

Narvano to ne opravdava naftaše da zbog dignotih akciza u proseku od 4 dinara a padom cene nafte od skoro 10 dolara po barelu da ne spuste cenu goriva.

Prema nekim istraživanjima koja smo sproveli došli smo do sledćih zaključka:
1. Cena benzina, bi trebala da iznosi oko 110 dinara po litri što bi bilo pojeftinjenje od skoro 25 dinara po litri.
2. Cena dizela, bi trebala da iznosi oko 115 dinara po litri što bi bilo pojeftinjenje od skoro 20 dinara po litri.

Ove cenu se odnose na period od janura do kraja marta 2016. godine kada je i cena sirove nafte bila u osetnom padu.

Sve su to samo pusti snovi i obična istraživanja koja neće nikad zaživeti, to jest realnost je drugačija.

Cena sirove nafte


Šta se dalje dešavalo?

Naftaši su posle obećanih 30 do 60 dana spustili cenu goriva, i to na skoro 120 dinara po litri koliko je iznosilo početkom marta ove godine.
Ipak njihovi odgovri su ustvari bili samo izgovori i cena je drastično oborena, ne još koliko bi trebala i može ali svakako više od 3 dinara po litri koji su bili obćali.

Međutim naftaši su iskoristili već početkom aprila priliku da povećaju cenu goriva za u proseku 10 dinara po litri, pravdajući se kako je cena nafte na svetskom tržištu poskupelo i povratilo se na staru cenu sa počtka godine, na skor 42 dolara po barelu.
Priznaćete opet, zanimljiv izgovor koji je kontra diktorna od prethodnog. Kada su pre mesec dana trebali da spuste cenu goriva, gde su se pozivali na to da mi uvek kasnimo za svetskim tržištem bar 30 do 60 dana.
A sad odjednom su naftaši u roku od manjem od 24 sata ispratili cenu nafte sa svedskog tržišta.

Zgrada vlade republike Srbije

Šta se zapravo desilo?

Država je digla akcize, zanči veći namet na gorivo. Pada cena nafte na svetskom tržištu početkom 2016. godine, ali srpski naftaši ne reguju na to na vreme nego sa zakašnjenjem od 30 do 60 dana.
Dolazi do smanjena cena goriva i to ne u onoj meri koja je bila moguća. Niža cena se ne zadržava dugo i nema trend opadanja već prerasta u trend rasta jer su srpski naftaši ispratili rast cene nafte na svestkom tržištu.
Dakle svi su profitirali, država je imala sigurnu zaradu od akcize, PDV-a i naknade za obavezne rezerve, dok su naftaši skoro mesec i po držali viskoe cene i zaradili na razlici koja bih koštala da su spustili cenu goriva.
Sve je prošlo odlično i za naftaše i državu, al ko je onda na gubitku u ovoj igri? Naravno narod, koji kupuje naftne derivate. Dok je naraod tražio odgovor zašto ne pojeftini gorivo, država i naftaši su prebacivali odgovornost na onog dugog a onda je cena počela da se vrća na staro, pa se više niko ni ne pita zašto se kasnilo sa padom cene goriva, ako je porast mogao da se odrazi odmah?

Zgrada NIS

Danas građani Srbije sipaju i dalje po najskupljim cenama u regionu.

Zgrada NIS

Koji je razlog toga? Odogovor na ovo pitanje nažalost nećemo dobiti ni od države ni od naftaša. Ali zaključak je siguran da su i država i naftaši podelili ratni plen.